ВЕЛИКИ ВРЕДНУЈУ РАДОВЕ ТАЛЕНТЕ

Синоним за Рад је његова Омладинска школа! Клуб са Бањице је одувек имао императив и тежио да оправда своје име – Рад. Грађевинари су током целог свог постојања гајили такву политику да се великим делом ослањала на омладински погон. Школа клуба је временом стекла репутацију и препознатљивост као једна од најбољих фудбалских академија за правилан спортски и ментални развој младих фудбалера.


Квалитет једног спортског колектива не огледа се само освојеним бодовима и угледом у локалној средини, већ правом мером развоја сопственог система. Дугогодишње и упорно улагање, пре свега у млађим категоријама, једини је сигуран пут да ће нешто трајати, а траг бити праћен.


Фудбалски клуб Рад је један од ретких српских клубова у Србији који своју пословну политику, искључиво, конципира на улагању у сопствени подмладак, а преко њега и у своју фудбалску будућност . Како са спортског тако и из пословног угла улагање у сопствену школу је одличан потез, заслужује похвале и што је најважније доноси резултате, и у времену опште економске кризе то је једини начин финансирања клуба.


Најновији одласци четири бањичка драгуља (Баиновић, Шипчић, Младеновић, Петровић) су најбољи доказ да се на Бањици ради плански, систематски и у интересу клуба. Камо среће да клуб има стабилан извор финансирања, сигурно би квартет мајстора био задржан, јер они су велики потенцијал и њихово време долази. Ко у својим редовима не би желео да види на једном месту, Баиновића “разарача”, Шипчића непробојног штопера, Младеновића уметника у копачкама и Петровића најталентованијег младог играча у Србији. Али, овако клуб је био принуђен да им одобри одлазак из клуба, како би зарађени новац пласирали у омладинску школу, у нове клинце, јер је ово једини начин да клуб функционише у прилично тешким економским условима.


Младеновић и Баиновић су прошли омладинску школу грађевинара, били чланови шампионске генерације

(титула првака годиште 1996 у Омладинској лиги Србије. Треба имати добар филинг па од велике понуде штопера изабрати Шипчића, младог и неафирмисаног, и од њега направити „материјал“ за Европу, е то је већ „осећај“ и мајсторство. Истина Шипчић је типичан доказ да се упорност и рад исплате. Какво ли је тек визионарско око имао онај који је у малом Рађевцу пронашао „клинца“ Петровића и довео га на Бањицу, а данас тај исти клинац уистину 20 – годишњак је најперспективнији мади фудбалер у Србији. Дечко који је из кадета, са 16 година, дебитовао за први тим. Али, тако то раде у Раду. На знање, осећај, искуство…И не брину за будућност. Јер ту су нови Баиновићи, Шипчићи, Младеновићи, Петровићи у лику Ђорића, Илића, Ризнића, В.Трифуновића… А , велики вреднују Радове таленте.


© ФК РАД Београд 2019