У ПОГОНУ РАДОВИ КАДЕТИ


Кадетска селекција ФК Рад у најквалитетнијем рангу такмичења за узраст 2003. годишта заузима шесто место на табели уз исти број бодова као петопласирани Раднички (27).


Први учитељ ових момака је Зоран Љубинковић некадашњи дефанзивац грађевинара.


Не баш сјајан старт на самом почетку сезоне многе љубитеље квалитетног кадетског фудбала је забринуо. Долазак младог Љубинковића у штаб кадета прво као помоћног тренера обрадовао је све оне који су га познавали још из играчких дана. Увек насмејан, позитиван, са добронамерним саветима млађим играчима имао је великог смисла за помоћ и сарадњу у сваком тренутку. Све те чињенице указивале су на то да је његов улазак у тренерске воде био пун погодак. Колико је био посвећен говори и то што је поред посла помоћног тренера у кадетској селекцији, у петлићима обављао и функцију главног тренера. Журио је са једног тренинга на други у првој смени, а затим и поподне да свим ђацима Радове омладинске школе буде на располагању и пренесе своје знање. Први тренерски посао управо му је био овај у Раду, а већи тренерски изазов уследио је након пет кола такмичења у лиги кадета. Љубинковић је преузео кормило поставши први тренер. Деби није био успешан, али не треба ни замерити и треба га брзо заборавити. Било је то гостовање на Старом сајмишту екипи Бродарца и пораз је био (не) очекиван.


Славили су кадети на наредне три утакмице, уследио је пораз од лидера Црвене Звезде, али то није много пореметило његове изабранике. Момци су вредно тренирали и у духу заједништва какав је препознатљив у Црнотравској улици бележили солидне резултате.


У међувремену додатна олакшица стигла је за тренера Љубинковића, директор Пеличић за тренера петлића поставио је Љубинковићевог некадашњег саиграча и пријатеља Милана Ћулума.


„Продисао“ је Љубинковић, смањиле су се обавезе, а апетити са другом најстаријом селекцијом наше школе повећали.


Одмор је завршен, а Љубинковић се одлучио за текстуални интервју пре него видео. На питање портпарола клуба из ког разлога, рекао је: „ Ајде да видео интервју урадимо после неке од битних победа које прижељкујем на пролеће и за које спремам екипу “.

Није ми преостало много него да то прихватим без поговора, а кључни разлог вере у ово што он говори био је рад на терену. Под тим мислим на максималну посвећеност сваком момку, интензивни рад без гледања на сат.


-Какав је план што се тиче припрема?


З.Љ. – Базични део припрема одрадићемо у Београду, полазак у Кучево планиран је 17. фебруара, а повратак након 10 дана. Тај период који ћемо провести тамо искористићемо за тактички део, отклањање мана што индивидуалних што оних које чине екипу. Има ствари које морамо да исправимо, а припреме су најбољи период за то како не бисмо понављали грешке из јесењег дела првенства. У Београду 1. фебруара следи прва пријатељска утакмица, а прва три противника биће Вождовац, ОФК Београд и Јединство са Уба, док смо за четвртим ривалом у потрази.


-Првом тиму прикључен је Вукашин Брауновић. Какво је твоје виђење из тренерског угла?


З.Љ. – За сваког младог играча то је велики подстрек и мотив да ради још више, буде још бољи. Посебно за било ког играча из кадетске екипе с обзиром да је у питању млађа селекција. То је свакако награда за његов досадашњи рад и добре партије, а проћи припреме са првим тимом у том узрасту само по себи је изазов и добро искуство.


-Одласци и доласци?


З.Љ. – Сви играчи који су завршили сезону остали су у клубу. Што се тиче долазака, план је да доведемо још 2,3 играча и тако направимо допунску селекцију, а то ће бити они играчи који не само да ће појачати конкуренцију, већ ће својим присуством допринети и квалитету тренинга.


-Нови сарадник Душан Ристивојевић?


З.Љ. – Мој први сарадник је Дуле, момак који је млад али у трнерском смислу има доста искуства у раду са млађим категоријама. Пре неколико дана се прикључио тиму, када је на Бањици био први тренинг. Ту смо да се допуњујемо и заједничким снагама покушамо да направимо што боље резултате. Тимски, плански и сталожено верујем да на пролеће можемо остварити још запаженије резултате.


-И за крај, шта је оно што би ти издвојио чему учиш децу?


З.Љ. – Децу учим да схвате и прихвате то да  је фудбал суров спорт. Да не успевају само најбољи или најталентованији, већ они који имају сталоженост, мирну главу која је у овим годинама за добре резултате кључан фактор. Морају да имају вољу, да раде, слушају, претрпе критику и из ње извуку најбољу поуку. Оно што бих посебно издвојио је да успевају они који желе да живе од фудбала, а не они који би се фудбалом само бавили.


© ФК РАД Београд 2019