Станојевић и Милошевић заувек „грађевинари“

Бранислав Милошевић и Марко Станојевић не заборављају где су стекли фудбалско име и најавили успешне каријере. Они редовно летње и зимске припреме започињу, тако и ове, у клубу из кога су отишли у иностранство и поручују да ће заувек памтити дане проведене на Бањици.


-Част ми је што смо Брана Милошевић и ја опет у кући у којој смо очигледно оставили добар утисак. Овде се осећам као код куће и где бих друго прикупљао снагу пред обавезе које ми предстоје него у свом дворишту. – започиње Станојевић, а Милошевић наставља:


-Ово је мој клуб. Овде ми је буквално све и срце и душа. Једино сам понекад физички одсутан, али тада сам у мислима на Бањици. Она је моја друга кућа. Хвала клубу на свему што је учинио за мене. Част ми је што сам био члан тог узорног колектива – са поносом истиче некадањи капитен Рада.


Боравак на стадиону „Краљ Петар Први“ обојица памте по лепим успоменама:


-На Бањици сам стекао пријатеље за сва времена и то је за мене највеће богатсво. Што се пак утакмица тиче, патим сваку коју сам одиграо и свака од њих је прича за себе. Било је лепих и тужних тренутака, али много више ових првих – кратак је и јасан Милошевић, за разлику од њега Станојевић је имао прилику да са грађевинарима игра у Европи.


-Као и Брана и ја се могу похвалити пријатељством које сам стекао на Бањици. То се ретко стиче у другим срединама, овде мислим на истинско пријатељство. Радо памтим дане проведене у дружењу са пријатељима, а од утакмица најјачи утисак ми оставља наш излазак у Европу. Није исто домаће првенство и европско такмичење Разлика драстична! – истиче Станојевић.


Оно што Бањица има други немају, нема тог духа „Бањоле“ и због тога су поносни на клуб у којем су оставили дубок траг.


-Без обзира где год да играмо ми остајемо заувек „грађевинари“ – заједнички је став двојице сјајних момака и одличних фудбалера, при чему праве разлику између Рада и екипа за које су наступали у иностранству.


-У иностранство се иде да се заради. И ту нема сентименталности. Овде се игра за клуб, за навијаче, друг за друга… Овде постоји душа, тамо је нема – истиче Станојевић, а Милошевић додаје:


-Иностранство је друга прича. Отишли смо да обезбедимо егзистенцију, тешко јесете, али све се издржи – сматра Милошевић.


Станојевић и Милошевић су били и остали скроми момци, имали су циљ, таленат и веру у успех. Гледали смо их како фудбалски одрастају и постају озбиљни људи, праве патриоте и тихи и скромни момци. Данас кад их видимо на тренингу са првотимцима Рада са задовољством се присећамо свих њихових мајсторија у небеско – плавом дресу.


Док марљиво раде на Бањици они упоредо пажљиво анализирају пристигле иностране понуде, јер су им уговори истекли, Станојевићу у грчком Левадиакосу за који је одиграо 21. утакмицу и постигао два гола, а Милошевићу у чешкој Дукли, за коју је имао 74. наступа при чему је постигао четири поготка.


© ФК РАД Београд 2019