Интервју - Бојан Јоргачевић

Тих и ненаметљив. Не воли да се експонира. Радохолик. Воли и само признаје рад. Сурови професионалац, особа од поверења и ауторитета. Бојан Јоргачевић, голман који је име и славу стекао на Бањици, а пронео је широм Европе, задужен је за брушење бањичких голманских драгуља. Бојан на месту успеха! Небеско - плави драгуљи, Марковић, Мићановић и Лековић имају велику срећу што за учитеља имају човека, мајстора свог заната, који је у Белгији дотакао фудбалско небо, у Турској осетио њихов фанатизам, а у Бугарској доживео нешто што ретко ко може да доживи.

Популарни Јорга у интервјуу за купски сајт казује о голманском занату и открива неке детаље из његове богате каријере.

Бојане, добро дошао у твој и наш Рад. Ово ти је први професионални посао тренера голмана, како си се одлучио за Бањицу, место где си као голман стекао име и славу?

- Пре свега хвала на добродошлици и задовољство ми је што сам поново део овог узорног колектива. Иначе, до сарадње је дошло спонтано. Наиме, минулу сезону сам неколико недеља мењао тренера голмана Милана Стојковића, по мом мишљењу једног од најбољих тренера голмана у нашој земљи, и с обзиром да је Пикси отишао у Украјину људи из Рада су констатовали да могу да га заменим, и упркос мојим породичним обавезама и обавезама у мом спортском центру прихватио сам руку сарадње у циљу да помогнем клуб, избрусим голманске драгуље и направим нешто лепо. Позив са Бањице се не одбија – започиње причу популарни Јорга.

По чему памтиш дане и године проведене на Бањци?

-На Бањици сам провео лепих 17 година. Ту сам се родио, порастао и израстао у вредног и часног човека. И кад сам физички био одсутан све моје мисли су биле усмерене ка Бањици. Рад је уз моју породицу мој живот. Мој други дом. Моје све! То је био леп период мог живота и памтим га по лепој атмосфери, дружењу и жестокој конкуренцији, по мојим “Форсима”. У једном периоду Цицовић, Шево, Голубовић, Радић и Вујић, а ја помислио да сам најбољи. Кад сам погледао њихов тренинг схватио сам какво сам дрво јаворово. Није било друге него да помало крадем занат од њих. Проценио сам да сам најлошији и упутио се правац у Глогоњ, у пету лигу и тамо профитирао. Вредно сам радио и по повратку из Глогоња на Бањицу постао сам капитен грађевинара. Најео сам се бањичког блата, али се не жалим. Научио сам да се упорношћу и тешким радом све постиже, да је утакмица важнија од десет тренинга. Глогоњ ми је био једно велико искуство и зато данас кажем овој деци да им је најбоље да изаберу клуб без обзира на лигу, битно је да играју и стекну искуство. Сви хоће у Реал, али има и других клубова.

У чему је била тајна твоје успешне голманске каријере?

-О успешности моје каријере нека други говоре, не волим да се хвалим, само могу да кажем да сам радио до изнемоглости и био упоран. Често сам крвав одлазио са терена. Први сам био на тренингу а последњи га напуштао. Све што сам учио у Раду пренео сам у иностранство. Упорност, уложени труд и рад су се на крају исплатили. Дакле, нема чаробне формуле рад, рад и само рад уз огромну дозу упорности.

Бојане, овде на Златибору постао си хит. Твоје тренинге са задовољством посећују спортски радници, представници медија, и бројни гости, диве се твом раду са голманима. Безброј различитих акција, ситуација, безброј разних реквизита, голманске мајсторије, да ли то преносиш знање из твог голманског искустава или си се на други начин снашао. Заиста овако нешто, уз опште уважавање свих, није до сада виђено у Србији?

-Лепе речи годе, али и обавезују. Све што сам научио у својој каријери покушавам да пренесем на клинце. Ја сам сурови професионалац. Не знам да радим са 30 одсто. Такав сам био и као голман. Ништа не радим случајно све је осмишљено, радим плански. Имам амбиције да једног дана постанем први тренер. Како бих тренинг преточио у реалну ситуацију на терену као на утакмици користим најразноврснијје и најбоље реквизите. Баш ми је драго да се мој рад помно прати. Ја сам навикао на рад. Мрзим импровизацију.

Које су по теби најважније особине које голман мора да поседује да би био успешан?

-Голмани су посебна ”држава”. Мора да је лидер на терену, да је храбар, одлучан у доношењу одлука, да учествује у игри, да има добру технику, да добро игра ногом, да грешке сведе на минимум, да схвати и упија сваку реч тренера, да зној узалуд не лије, да држи континуитет у одбранама - не да на једној утакмици бриљира, а на другој киксне, да је сконцентрисан, да има самопоуздање и да је стрпљив и сачека своју шансу.

На који детаљ стављаш посебно акценат у раду са голманима?

- Кад имаш младе голмане немам право да издвајам само један детаљ, већ крећем од нуле. Посвећујем пажњу свим детаљима, почев од психолошког па до физичког. Рад са младим голманима је процес и захтева стрпљење. Друго је кад радиш са искусним голманом.

Како оцењујеш своје ученике, голмански трио Марковић, Мићановић и Лековић?

- Имам три неизбрушена бисера у руци, а на мени је да развијам њихов раскошан таленат, да их избрусим. Сва тројица су перспективни и представљају будућност клуба. Дуле Марковић је имао срећу што је осетио барут суперлигашког такмичења, али осећам жал што га до краја нису истрпели, јер сматрам да би у овом тренутку Рад имао најперспективнијег голмана у лиги, ако не и репрезентативца. Када је Касиљас прешао из Реала у Португал и кад би погрешио они кажу: “ОК, и такав голман може да погреши”. Дакле, треба истрпети играча. Младости су својствене грешке. Не смеш деци правити императив грешке. То их убија. Па, шта иако једном погреши? Страшније је имати зихераша који не сме да иде у грешку.

Мићановић је један од најбољих голмана у омладинској конкуренцији. Добро игра ногом што је веома важно у савременом фудбалу. Џаба ти све живо ако не знаш да користиш ногу. У неким моментима видим себе у њему, доносио сам у своје време сличне одлуке као он. Ако су Марковић и Мићановић бисери онда је Стојан Лековић дијамант. Тек му је 17 лета, а вансеријски таленат и потенцијал, немам речи. Сва тројица имају добар менталитет и позитиван карактер, уз то су вредни и радни. Али, дугачак је пут пред нама, мора доста да препешачимо планином како би стигли на сами врх.

Ипак радиш са најмлађим голманима у лиги. Да ли је то изазов, храброст, привилегија, или пак нешто друго?

- Изазов. Рад са млађим голманима ми је додатни мотив да знањем и искуством избрусим драгуље, помогнем њима и клубу. Кад видиш како раде и како су спремни то ти даје дотану енергију.

Често на терену у комуникацији са голманима користиш реченицу: “Хоћу од вас да направим “звери”, наравно у позитивном контексту. Можеш ли нам открити о чему је реч?

- Наравно да мислим на спортски карактер речи “звер”. Од голмана мораш да направиш ратника. Он мора да буде храбар као звер, да га се противник плаши, а не он противника. Голман мора да буде максимално спреман у противном нема шта да тражи на терену. Желим да од голмана направим “зверке” на терену” у најпозитивнијем смислу речи.

 

Патриота од главе до пете

Бојан Јоргачевић је био и остао фудбалска икона у Белгији. Две године је био најбољи играч Гента, а једном и играч лиге. Белгијанци су на све начине покушавали да га наговоре да стане на гол њихове репрезентације, али он им је јасно јасно поручио; “радије ћу бити економ у репрезентацији Србије, него голман Белгије”.

- Бојане да си прихватио национални дрес Белгије, сигурно би тамо имао више репрезентативних наступа него што си имао овде у Србији (7). Да ли си се некад због тог покајао?

- Боже сачувај! И данас бих исто поступио. Када је стигао први селекторов позив, хтео сам пешке да кренем за Београд.

 

Белгијски фудбалски судија дао сину име Бојан

- Колико је Бојан био популаран у Белгији најбоље сведочи податак је да је тамошњи фудбалски судија наденуо сину име Бојан.

-Био сам капитен Гента и на полувремену једне утакмице пролазимо кроз тунел и судија ме зове да свратим у судијску свлачионицу. Ја му кажем да не смем, да то није дозвољено. Он и даље упоран. Зове ме да свратим у канцеларију. Размишљам, можда треба да као капитен потпишем протокол и кренем ти ја у кацеларију. Тамо на столу приметио сам слику тек рођене бебе. Судија ми каже: “Хајде потпиши се на ову слику!”. Ја се потпишем и питам га коме да посветим потпис. Он ми каже: “Напиши за Бојана: То ми је син. Због тебе сам му дао име Бојан”. Био сам изненађен.

 

Опроштај да се најежиш

У Белгији је дотакао фудбалско небо. Турска му је била изазов због њиховог фанатизма. Левски му је приредио незабораван опроштај.

- Носим лепа искуства из Белгије и Турске, али у Бугарској сам нешто доживео што нисам могао ни да предпоставим. У Левском сам 2015/16 би проглашен за најбољег голмана лиге. На мом опроштају од фудбала и одласку у фудбалску пензију присуствовало је 20.000 гледалаца. И сад се најежим кад се присетим атмосере са опроштаја који су ми приредили. То вам не могу описати речима. То се мора доживети. Најбоље је да заједнички погледамо снимак – предложио је Јоргачевић.

Погледали смо снимак, заиста је био у праву. Петоминутне беспрекидне овације упућене Јоргачевићу од стране навијача Левског су заиста биле да се човек најежи.

 

Јорга се мучио, тренери мислили да се дрогира

Само Јоргачевић зна колико му је пут био трновит и открива неке детаље са почетка каријере.

-Уз редовно похађање школе, редован сам био на тренинзима, да би ноћ проводио радно. Оно мало времена што би ми остало на располагању преспавао бих у свлачионици или на клупи. Онда једном Рајак, Клинчарски и Јовановић су ме ухватили  како продајем пљескавице у ноћној смени на железничкој станици. Признао сам им како живим и шта радим. Клуб је одмах одреаговао и потписао сам стипендијски уговор, па сам убрзо постао и професионалац и све је било, бар финансијски, лакше.

Тренери су приметили умор и велике подочњаке…

- Мислили су да се дрогирам. Али, тај мој ход по мукама ми је изградио карактер.

 

Киза хоће да га активира

Голмани су као вино, што старији, то бољи. Зна то и Бојан Јоргачевић, али не жели активно међу стативе. Киза Милинковић посматрајући рад тридесетогодишњег Јорге, атлетски грађеног, како изводи голманске бравуре понудио му је да га лиценцира и постави на гол.

- Киза се нашалио. Сасекао сам га у корену, рекао сам му да му то више не пада на памет.

 

Феникс за фудбалску и животну едукацију.

Спортски центар у Шапцу власништво Бојана Јоргачевића је један од најлепших у Србији за рад са млађим категоријама. Како и сам каже циљ му је да из тог центра регрутује готове фудбалере, зреле и васпитане људе.

-Иако нисам Шапчанин, препознао сам Шабац као спортску средину која рађаталентовану децу, тако сам одлучио да тамо оснујем Академију. Направио сам један од најлепших центара у Србију за рад са млађим категоријама. Спортски центар као и фудбалски клуб носе име “Феникс”. Једно време имали смо огроман број деце, а онда је дошло до размимоилажења мишљена између мене и мог некадашњег пријатеља тако да се осетило на чланству. Заиста, не желим импровизацију. Али, идемо даље. Циљ ми је да направим велику Академију и клуб који ће давати готов производ, одличне фудбалере и квалитетне људе. Хоћу да децу едукујем фудбалски и животно.

 

Да није било Маје и данас би продавао пљескавице на железничкој станици

У браку са супругом мајом Бојан има сина Луку (7), и ћерке Машу (11), Миу ( 9) и Лару (5). Поносни тата каже да његов наследник тренира фудбал у ФК Феникс, док се ћеркице, за сада, баве гимнастиком. Он уједно истиче велику подршку супруге.

-Да није било Маје и њене подршке и данас бих продавао пљескавице на железничкој станици. Она ми је велика подршка у животу – признаје Бојан.

 

 

Од игралишта до стадиона са Краљевом трибином...

Конструкција да се дође до свог стадиона у то време била је сложена, било је потребно:

- Да ФК РАД за своје потребе добије објекат Краљеве трибине у Црнотравској бб, коју ће реновирати, са око 6,5 хектара земље на коме ће изградити главно и помоћна игралишта, с тим да главни терен има атлетску стазу и друге елементе за атлетска такмичења, која би Град користио за повремене потребе атлетских митинга...

Прочитајте више

Контакт

ФК РАД Београд
Црнотравска бб, 11000 Београд, Србија
+ 381 11 3671 267 факс + 381 3672 110
Омладинска школа
Црнотравска бб, 11 000 Београд, Србија
+ 381 11 3699 811 факс + 381 3699 812

Најновије

20
сеп2018

Младеновић: Нисмо за...

Реч најбољег

15
сеп2018

Шипчић исписао трију...

Грађвинари у надокнади времена савладали Динамо

14
сеп2018

У Барајеву стасавају...

Грађевинари формирали своју секцију на ободу Београда