На данашњи дан грађевинари званично основани

Тим из 1958- 1962, првак I и II разреда Београдског подсавеза Стевановић, Ђаковић (капитен), Живковић, Андрејић, Банић, Славковић, Ацевић, Славковић, Рафаиловић, Шушњар, Абрамовић.

Фудбалски клуб РАД  је званично основан 16. марта 1958. године тако што је Грађевинско предузеће РАД из Београда прихватило идеју свог Машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у III разреду малог бањичког клуба ФК Развитак. Тако моћно предузеће какво је било ГП РАД – Београд могло је да преузме и неки клуб знатно вишег ранга такмичења – али био је то подухват групе фудбалских ентузијаста, на почетку без већих спортских аспирација. Тако је ФК РАД стартовао у најнижем рангу такмичења, са два велика фудбалска ривалитета: насеља Бањице и Јајинаца, и предузећа ГП РАД и Комграп, који је преузео клуб из Јајинаца, тако да се ривалитет у грађевинарству пренео и на фудбал. Оснивач ФК РАД је био ГРАЂЕВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ „РАД“ из Београда, Косовска 31, а ово грађевинско предузеће било је главни покровитељ Клуба у најлепшим и најтежим тренуцима од оснивања. Фудбалски поклоници из ГП РАД које можемо сматрати оснивачима Клуба били су:

– Петар Ђерасимовић – први председник

– Радојица Танасијевић – генерални секретар

– Жељко Марјановић – финансијски руководилац

– Љубомир Лазић – први потпредседник

Оснивачима се могу сматрати и сви они који су 1958. играли за клуб – али за ову прилику примерено је истаћи ова четири имена. ФК РАД је имао генерацију изузетних младих играча школованих у прволигашким тимовима и оних искуснијих играча из колектива: Лазар Славковић, Ђура Живковић, Владимир Ацевић, Теодор Шушњар, Милан Абрамовић, Брана Ђаковић, Александар Банић, Живојин Рафаиловић, Александар Андрејић, а мало касније и Сретен – Селе Антић, Милан Јовановић – Сеља и други. Први тренер је био Никола Марјановић, предратни репрезентативац.

Од општине је добијен терен у центру Бањице на коме је ГП РАД направио игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, за економат се користила покретна кућица, а касније су изграђене свлачионице и ресторан. Организација Клуба и сви други услови били су непојмљими за тај ранг такмичења. Као разултат изванредне екипе и управе следеће четири године ФК РАД сваке године прелази у виши ранг такмичења. На Бањици је увек било 2 до 3 хиљаде гледалаца. ФК РАД је имао изузетно ефикасан напад са контрама и постизали су много голова што је привлачило публику. Клуб је везао за себе Бањицу и околину. Навијало се жестоко и код куће и у гостима, понекад су то били контакти блиске врсте слични онима које су касније имали Јунајтед Форси.

ФК РАД је тако изузетно брзо ушао у Београдску лигу јер је у то време био супериоран у београдском нижеразредном фудбалу и то такмичарски, у организацији, у опремљености и примањима. Сви играчи су били запослени у неком од погона ГП РАД и то као фудбалске ведете и наводно као референти за рекреацију, примали редовно лични доходак а као играчи и посебне премије које нису биле мале.


Тим из 1964: Првак II Београдске лиге
Најпознатији игачи: Ђаковић, Андрејић, Живковић, Матовић, Дутина, Влаовић, Чех, Мркела. Шеф стручног штаба Р. Антић и тренер В. Ђорђевић.

Полако али све чвршће Клуб је постојао и значајан сегмент рекламе и пословне политике ГП РАД, тако да је делио судбину фирме у потпуности, а за узврат проносио име Оснивача у медијима познато као „ГРАЂЕВИНАРИ“, организовао рекреацију запослених, међупогонска такмичења и био првак Србије и Југославије грађевинара више пута. У периоду од 1965. до 1969. године ФК РАД са променљивим успехом игра у Београдској лиги јер је полако дошло до смене генерација. Клуб и даље много значи Оснивачу и обрнуто. ФК РАД у том периоду воде Љубомир Лазић и Радомир Антић, успешнији тренери су били Ђорђевић и Ђурђевић, а водећи играчи Ратомир Јанковић, Влада Влаовић, Матовић, Зоран Булатовић, Дутина, Чех и други.

Када је у Фирми сазрело уверење да треба ићи у републички ранг такмичења, јер је такмичење у Београдској лиги престало да буде атрактивно, на чело клуба долази Драган Алавантић, као председник, Сретен – Селе Антић за шефа стручног штаба и Ђурђе Живковић као потпредседник. Клуб се редизајнира у потпуности у свим сегментима. Мења се организација, стручни рад, начин награђивања, боје дресова, доводе квалитетни играчи, форсира се рад омладинске школе, иде се на припреме ван Београда, чак и у ЧССР, мења се интензитет и садржина тренинга, уводе редовни карантини, контрола играча, набавља врхунска опрема, организује економат, све се мења.


Екипа која се такмичила у Српској лиги на турнеји у Кувајту Шовљански, Одавић, Лазаревић, Ћосић, Вагић, Иветић, Живковић, Нахтигал, Головић, Јовановић, Стефановић, Кантар, Кокотовић, Радојчић, Марковић, Антић (шеф стручног штаба), Живковић (вођа пута), Копривица (благајник), Карапанџић.

ГП РАД и ФК РАД успевају с муком да 1971. године добију скоро седам хектара земљишта са Краљевом трибином. ГП РАД улаже огромна средства у враћање у живот запуштених трибина, адаптацију унутрашњости објекта, изградњу три терена, ограђивање, озелењавање, инфраструктуру, а највеће заслуге има инж. Александар Јојић, генерални директор. Клуб је 1973. године ушао у II Савезну лигу, постао стабилан друголигаш, поштован и цењен у такмичењу и свим фудбалским форумима. Постизани су различити пласмани, у више година ФК РАД је могао да буде првак и много раније да уђе у Прву савезну лигу – али у ГП РАД још није било за то спремности и синдикално – политичке подршке.

У другом периоду такмичења у Другој савезној лиги свакако треба поменути следеће играче који су давали велики допринос: Душко Ајдер, Миодраг Врањеш, Владан Радача, Корак Богдан, Ивица Јовановић, Зоран Јефтовићи остали. Тренери који су остварили боље резултате после одласка Сретена Антића били су Жарко Недељковић, Драган Гуглета, Зоран Миладиновић и Марко Валок али свако са својим специфичностима. Преседника клуба у овом периоду било је више да би обезбеђивали средства али се на срећу нису мешали у фудбал (Цветановић, Ковачевић, Љумовић, Мандић и остали). Практично Клуб су водили и представљали у органима ФСС и ФСЈ Милан – Сеља Јовановић, Мр Ђурђе Живковић, Ратомир Јанковић-Патак, Илија Јоксимовић, Петар Пешић, Александар Караџић, Зоран Булатовић, Милош Рајаковић и остали.

Стартни састав клуба у Другој савезној лиги 1973. године: Марковић, Радојчић, Одавић, Ћосић, Головић, Пајчин, Живковић, Кокотовић, Лазаревић, Кантар, Вагић

Такмичење у Другој савезној лиги у СФРЈ је било квалитетно, било је тешко бити првак – али у Клубу је стално тињала жеља да се крене напред. Требало је само да Оснивач то постави као задатак и обезбеди потребна средства, која никада за ту намену нису била мала. Прва савезна лига у великој Југославији је била веома јака, поједини клубови били су европског ранга, а стабилан прволигаш је морао имати јаку материјалну подршку Републике, неког града, ЈНА или МУП-а попут Црвене Звезде, Партизана, Хајдука, Динама, Сарајева, Вележа и других. ФК РАД је имао само свој ГП РАД и његове кооперанте. Фирма није желела антирекламу са брзим уласком у Прву лигу али и брзим испадањем, како се догађало многим клубовима. Да се крене у акцију за улазак у Прву лигу одлучила је спремност комплетног руководства ГП РАД и погона, који су схватили значај Клуба као референце на светском тржишту. Анимиране су све потребне структуре у предузећу.


Тим који је успео да избори улазак у елиту чинили су: Радача Владан, Стевановић Горан, Врањеш Миодраг, Бањалић Слободан, Ајдер Душко, Ђоинчевић Чедомир, Милошевић Горан, Јовановић Ивица, Корак Богдан, Јевтовић Зоран, Аничић Драган, са тренером Жарком Недељковићем кога је пред крај сезоне, наставивши у истом победничком ритму заменио Драган Гуглета.

Тако је почео успешан прволигашки живот Клуба који је почео од најнижег ранга такмичења, кога је издржавало само једно грађевинско предузеће, Клуба који никада није испадао из лиге у коју је ушао, Клуба који је 1989. године изборио место за такмичење у Европи. Остаће упамћена утакмица између нашег Рада и славног грчког Олимпијакоса, одиграна на Бањици, 13.08.1989. године, добијена резултатом 2:1. Помало несрећно примљен гол у 90. минуту одлучио је која ће екипа ићи даље јер је у реваншу, на свом терену славио Олимпијакос, победивши ФК Рад са 2:0. ФК РАД је чудо од истрајности, упорности и успеха. Као прволигашка екипа остварује резултате које га чине стандардним и стабилним прволигашем, са којим се игра спортски и на чијем се стадиону гостује без страха, осим страха за резултат. Сигурно је да је у овом рангу такмичења та традиционална упућеност Клуба искључиво на ГП РАД у одређеној мери и лимитирала резултате – али је та упућеност на ГП РАД бар пружала стабилност и извесност.

Клуб се професионализовао, давао репрезентативце (Владан Радача, Зоран Мирковић, Мирослав Ђукић, Љубинко Друловић, Горан Буњевчевић, Жељко Цицовић, Вук Рашовић, Владимир Југовић, Мирослав Стевић, Бобан Дмитровић…). Са играчима се гаји посебан однос поверења. Кроз Клуб је до тада, за 47. година постојања прошло више стотина првотимаца и више хиљада играча осталих категорија, више десетина играча је отишло у иностранство и већина њих се увек враћала у Клуб, као свој матични, до новог трансфера.

Као сви велики клубови и ФК РАД има и своје организоване навијаче Јунајтед Форс, специфичне и препознатљиве, одане до краја, без којих би утакмице на Бањици биле камерне.

Играчи који су обележили период такмичења у Првој савезној лиги били су Ајдер, Врањеш, Корак, Ђоинчевић, Радача, Милинковић, Друловић, Ђукић, Мирковић, Ташевски, Цицовић, Шево, Ризнић, Васић, Дринчић, Вигњевић, Пашић, Буњевчевић Г., Рашовић, Николић С., Стевановић Б. (четврти стрелац у СРЈ), Ранковић А. и остали.

Најуспешнији председник са великим утицајем на такмичење и судијске органе био је Милан Јовановић – Сеља, а значајан допринос дали су и Милош Димитрић и Милош Мандић. Они који су из другог плана константно у дужем периоду радили у клубу бројне организационе, финансијске, менаџмент, представничке, као и послове трансфера играча, контакте са јавношћу и навијачима и бројне друге послове били су: Мр Ћурђе Живковић, Илија Јоксимовић, Зоран Костић, Петар Пешић, Милош Рајаковић (председници, потпредседници, директори), Бранимир Кантар, Миодраг Одавић, Бранко Росић (секретари).

У последњој декади клуб је доживео разне турбуленције, од руковођења клубом до резултата.

Омладинска школа се уздигла до нивоа респектабилног статуса на нивоу читаве фудбалске Европе. Омладинци Рада били су прваци бивше Југославије 1987. године, и прваци Србије у сезонама 2005/2006 и 2014/2015 када је и забележено историјско учешће у новоформираној Лиги Шампиона за омладинце, само спортска срећа је тада одлучила да Рад не стигне до завршних кола. Велика сатисфакција нам је стигла из УЕФА-е, која је преко швајцарског института CIES FOOTBALL OBSERVATORY, фудбалски клуб Рад ставила на невероватно 14. место за 2017. годину на светској ранг листи најпродуктивнијих фудбалских клубова који дају своје играче за прве лиге у Европи.

Са поносом се сећамо 2011. године када се Рад вратио на европску фудбалску мапу. Тре Пене из Сан Марина је елиминисан у првом колу квалификација за Лигу Европе, а неке нефудбалске ствари и “чудне” судијске одлуке су утицале да Олимпијакос из Волоса прође даље, иако је Рад показао да има квалитет до пред саме завршнице пласмана у групну фазу Лигу Европе. Играчи који су исписали тај историјски успех били су голмани Милан Борјан и Бранислав Даниловић, Никола Лековић, Милан Митровић, Марко Станојевић (стрелац првог клупског гола у Лиги Европе), Бранислав Јовановић, Лука Миливојевић, Урош Ђурђевић, Никола Стојиљковић, Андреј Мркела, Саша Варга, Радомир Коковић, Урош Делић, Немања Којић, Предраг Лука, Душан Пантелић, Филип Малбашић… У периоду пре и после, било је играча који су оставили неизбрисив траг, а многи су завредели и репрезентативни дрес попут Јагоша Вуковића, Немање Пејчиновића, Бране Илића, Ненада Томовића, Луке Миливојевића…. Играч који се мора поменути и који треба да буде матрица за све играче који обуку дрес са арматуром је и капитен Бранислав Милошевић, који је на терену увек давао 101%!

Стартна постава ФК РАД пред утакмицу против ФК Олипијакос Волос, 2. коло квалификација за Лигу Европе, 2011.
Горњи ред с лева на десно: Томислав Пајовић - капитен, Бранислав Даниловић, Лука Миливојевић, Бранислав Јовановић, Немања Којић, Милан Митровић.Доњи ред: Андреј Мркела, Марко Станојевић, Александар Пантић, Никола Лековић, Немања Андрић.

У актуелном моменту, када цело српско друштво пролази кроз период трансформације и турбуленције и наш клуб није изопштен од таквих момената. Жеља је да се клуб стабилизује на свим пољима и да се крене са јасном визијом у нове победе на терену, али и на пољу започете инфраструктуре где се постављеним рефлекторима тежи придодати и завршетак целог спортског објекта за комплетирање бањичког фудбалског мозаика.

ФК РАД – ПОНОС БЕОГРАДА И СРБИЈЕ, ПУНИХ  ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА!    

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Од игралишта до стадиона са Краљевом трибином...

Конструкција да се дође до свог стадиона у то време била је сложена, било је потребно:

- Да ФК РАД за своје потребе добије објекат Краљеве трибине у Црнотравској бб, коју ће реновирати, са око 6,5 хектара земље на коме ће изградити главно и помоћна игралишта, с тим да главни терен има атлетску стазу и друге елементе за атлетска такмичења, која би Град користио за повремене потребе атлетских митинга...

Прочитајте више

Контакт

ФК РАД Београд
Црнотравска бб, 11000 Београд, Србија
+ 381 11 3671 267 факс + 381 3672 110
Омладинска школа
Црнотравска бб, 11 000 Београд, Србија
+ 381 11 3699 811 факс + 381 3699 812

Најновије

17
јун2018

Једанаест Радових би...

"Грађевинари" промовисали нове наде

15
јун2018

Распоред утакмица се...

У Спортском центру ФСС у Старој Пазови обављен је жреб за сезону 2018/2019

13
јун2018

Милинковић окупио &q...

Бањички суперлигаш стартовао са припремама

31
мај2018

Киза Милинковић води...

Искусни стручњак наставља своју мисију на Бањици