Рад је одувек био расадник талентованих голмана. На Бањици славу су стекли Дамир Кахриман, Жељко Цицовић, Милан Шево, Бојан Исаиловић, Дејан Родић, Бојан Јоргачевић, Урош Голубовић, Бранислав Даниловић, Борис Радуновић…

Стазама својих славних претходника храбро корачају Дарко Дејановић, Душан Марковић, Данијел Мићановић и Стојан Лековић. За брушење бањичких голманских драгуља задужен је Милан Стојковић Пикси, тренерски чудотворац у чијој су голманској радионици избрушени голмански бисери које су пронели славу српског фудбала. У интервјуу за клупски сајт Стојковић казује о голманској професији и открива тајну како се стварају врхунски голмани.

Пикси, добро дошао на Бањицу, и шта је пресудило да се по други пут обреш у Црнотравској улици?
- Хвала на искреној добродошлици, мада је Бањица моја друга кућа и овде се осећам као свој на своме. Ту сам провео 16 година, две у омладинској и 14 година у раду са првим тимом. И онда кад сам био физички одсутан, све моје мисли биле су усмерене ка стадиону Рада. Позив са Бањице се не одбија. Тако да сам срећан што сам поново део овог узорног колектива.- започиње разговор за клупски сајт нови тренер голмана бањичког суперлигаша.

По чему највише памтиш дане и године проведене међу “грађевинарима”?
- По лепом дружењу и фамилијарној атмосфери. Рад је одувек имао неку специфичну душу. Умео је да окупи добре момке који су се дружили и ван стадиона и били прави шмекери. Дакле, из тог периода бих издвојио пријатељство, дружење, атмосферу… Видим да је и данас задржан тај ведар и позитиван дух.

Пре него што пређемо на тајну твог посла, хајде да се укратко присетимо твоје голманске каријере?
- Прошао сам омладинску школу Црвене звезде, бранио у Балкану и Звездари, али, нажалост моја голманска каријера је кратко трајала. У 19 години сам доживео тежак прелом ноге, и тада се већ наслућивало да је то дефинитиван опроштај од вратница Желео сам и хтео да постанем врхунски, односно најбољи голман, али повреда је учинила своје, тако да сам тешка срца морао да напустим место међу стативама.

Како и када си одлучио да се бавиш тренерским послом?
- Помало сам тренирао и после опоравка од прелома ноге, али сам све више уз Здравка Букарицу радио с голманима на Бањици, и њему сам неизмерно захвалан за све што је учинио за моју тренерску каријеру. Видео сам да не могу да будем најбољи голман, а нисам желео да се задовољавам просечношћу, онда сам се постепено окренуо тренерском послу. Сад већ давне, 1996. године на ред је дошла и војска тако да се назирао крај мојој голманској каријери. Одмах после новогодишњих празника 1998. године стигао сам на Бањицу и отпочео сам рад са голманима. Једно време уз голмане Рада, Букарица и ја смо радили са голманима из целе Србије, у једном тренутку их је било 120 на окупу.

Да ли си у тим моментима помишљао да, оно што несрећним случајем ниси успео да постигнеш као голман, то надокнадиш као тренер голмана?
- Управо тако. Желео сам да оставим траг у српском фудбалу.Волим да стварам врхунске голмане, кад,већ, ја нисам имао ту срећу да будем међу најбољима.

Успео си у настојању јер Голубовић, Родић, Јоргачевић, Даниловић, Радуновић, Кахриман, Исаиловић, Борјан и Ристовић су позната и призната голманска имена која су прославила српски фудбал а изашли су из твоје голманске радионице. У чему је тајна твоје успешности?
- Ту тајне, нема. У питању је рад, рад и само рад. Много сам упоран и вредан и како време пролази све више гледам у детаље. С, друге стране имали смо добру селекцију, добар скаутинг, а уз то сам имао срећу да радим са изузетно добрим момцима који су били вредни и волели да раде. Ја на то гледам као успех целог колектива. Прва петорица голмана су продукт Радове омладинске школе, а остала четворица су стигла на Бањицу захваљујући добром скаутингу. Дакле, неки срећан спој довео нас је до успеха.

Да ли си у контакту са твојим некадашњим ученицима?
- Ми смо велики пријатељи. Ако се не видимо обавезно се чујемо. Често одем код Јоргачевића да га посетим, он има свој камп, док са Радуновићем и дан – данас радим. Најмање с њим одрадим 2-3 циклуса годишње. Част је имати такве људе за пријатеље.

На кој детаљ стављаш посебан акценат у раду са голманима.
- Пратим модерне трендове, али се највише уздам у моје вишегодишње искуство. Позиција голмана је комплексна и сачињава је много детаља, и кажем, како време пролази све више пажњу посвећујем и најситнијијим детаљима.

Шта је за младог и перспективног голмана најважније?
- Док је у млађим категоријама препоручљиво је да што више игра фудбал а тек касније да почне са класичним голманским тренинзима. То ће му касније помоћи да се боље снађе међу стативама. Све има своје.

Које су по твом мишљењу најважније особине које голман мора да поседује да би био успешан?
- Пре свега битне су физичке предиспозиције, висина, голман мора да зна да игра ногом, да учествује у игри, да буде храбар, хитар, да има добру технику, да је сконцентрисан, да има самопоуздање и на крају мора да буде стрпљив и сачека своју шансу.

Да ли су онда онижи голмани изашли из моде?
- Висок голман је у предности, мада то не мора да значи. Имате нижих голмана који уз јак одраз и препознавање игре може лако да надомести тај недостатак.

Како оцењујеш данашње своје ученике, голмански квартет: Дарко Дејановић, Душан Марковић, Данијел Мићановић и Стојан Лековић?
- Одлични су момци, воле да раде и брзо су се уклопили у мој систем рада. Ако овако наставе да раде од њих четворице, тројица ће бити у рангу Бориса Радуновића. То вам слободно могу да кажем.

Ипак, радиш са најмлађим голманима у лиги. Да ли ти је то “врућ кромпир”, изазов, храброст, привилегија или пак нешто друго?
- Волим изазов, јер ја сам човек изазова. Рад са младим голманима ми је додатни мотив да својим знањем и искуством добро избрусим голманске драгуље ,помогнем њима и клубу. Волео бих да сав терет пролећног дела првенства падне на њих јер сам сигуран да би оправдали моја очекивања, јер верујте ми, много вреде и они су будућност клуба.

Који су ти планови у будућности?
- Искључиво одлазак у иностранство. Морам да мислим на старе дане, да се на време обезбедим.

Лудо у Лудогорецу
Када је својевремено Милан Борјан прешао у редове бугарског Лудогореца убрзо је и Милан Стојковић одјездио у Бугарску да тренира нашег интернационалца, али му је како и сам каже кратко трајала тренерска епизода у Лудогорецу.- Смењен је први тренер и доведен нови, а онда у таквим ситуацијама цех плаћају и сарадници. Т

Девојке су ме опчиниле
Стојковић је тренер голмана женске репрезентације Србије, селекција У -17. У изјави за клупски сајт популарни Пикси признаје да одавно није доживео такво одушевљење као у раду са најмлађим женским селекцијама.
- Искрено, нисам пратио женски фудбал,све док ме селектор Зечевић није позвао да му помогнем у раду са голманима.Тог првог окупљања ћу се сећати до краја живота. Те радости, тог поноса, љубави, жеље, воље, другарств и пријатељства, заиста нисам одавано видео. Девојчице су тотални аматери, без динара примања, а толико радости и љубави у њима према националном дресу. Купиле су ме за цео живот. Код мушкараца је нешто сасвим другачије.

Пикси разорног ударца
Откуд надимак Пикси?
- Презивам се Стојковић, а у то време Пикси је био мега популаран, па логично да ми “пришију” тај надимак. Али, само да вам откријем једну тајну коју можда не знате, имам снажан и прецизан шут, и дан – данас шутирам боље од 90 одсто играча. Могу да се такмичим са свима.

Ирак, једно лепо искуство
Милан Стојковић је својевремено био и тренер голмана “А” репрезентације Ирака.
- То се речима не може описати, то се мора доживети. Био сам на једном великом такмичењу са савршеном организацијом. Учествовали смо на азијском шампионату, нажалост изгубили смо од Јапана који је уједно и освојио шампионат. Ирак, једно лепо искуство – са задовољством констатује Пикси присећајући се дана проведених у Азији.

 

Од игралишта до стадиона са Краљевом трибином...

Конструкција да се дође до свог стадиона у то време била је сложена, било је потребно:

- Да ФК РАД за своје потребе добије објекат Краљеве трибине у Црнотравској бб, коју ће реновирати, са око 6,5 хектара земље на коме ће изградити главно и помоћна игралишта, с тим да главни терен има атлетску стазу и друге елементе за атлетска такмичења, која би Град користио за повремене потребе атлетских митинга...

Прочитајте више

Контакт

ФК РАД Београд
Црнотравска бб, 11000 Београд, Србија
+ 381 11 3671 267 факс + 381 3672 110
Омладинска школа
Црнотравска бб, 11 000 Београд, Србија
+ 381 11 3699 811 факс + 381 3699 812

Најновије

18
феб2018

Резултатски егал на...

Реми Рада и Радника на Бањици (1:1)

16
феб2018

Спремни за прву прол...

Тренер Слађан Николић пред утакмицу са Радником из Сурдулице

15
феб2018

Денић: Много смо бољ...

Капитен Рада Денић за клупски сајт

13
феб2018

Немамо право на кикс

Тренер Николић сумира утиске из Турске, најављује почетак првенствене трке и упозорава