Станица Рашчанин и Винка Шекуларац понос су омладинске школе „грађевинара“.

Омладинска школа „Деда Млађа Митровић“ је једна од најбољих у нашој земљи и краси је одлична атмосфера, здрава средина за рад и развој младих играча, а ко су особе за које би се могло рећи да су стубови младе „небеско – плаве“ породице? Кажу да је жена стуб сваке куће, а у случају Радове породице то су Станица Рашчанин и Винка Шекуларац. Станица је секретар омладинске школе, задужена је за комплетну администрацију од регистрације играча до записника на утакмицама и организације, а за млађе категорије и управу је често сестра, друг, психолог, па у шали за себе каже да је „жена за све“. Винка је економ и бави се сервисирањем спортске опреме млађим категоријама и увек је насмејана и расположена и стоји на располагању „својој деци“. Због животне девизе: „Твоје је само оно што другом даш", Станица и Винка дају максимум у послу и зато је њихов живот пун јубилеја, јер из љубави раде оно што воле. Данас кад неко хоће да похвали памет, мудрост, храброст и вредноћу неке жене, он – или чешће она - каже да је жена змај. Жена змај постиже све као да лети, исказује свој став, подиже стандарде, одговара на изазове, не оклева да се жртвује, да ризикује и да сав терет преузме на себе, јер она је вредна, непобедива и инспирише друге жене које развијају змајска крила. Управо такве су Станица и Винка које су случајно ушле у свет мушкараца.

„У Пећи, граду где сам рођена, наш фудбалси клуб Будућност је давне 1976. расписао конкурс за административног радника. С’ обзиром да сам волела фудбал, пријавила сам се на конкурс и убрзо била примљена, јер сам у потпуности испуњавала услове истог. Две године сам обављала књиговодствене послове да би ме касније руководство клуба именовало за генералног секретара. Захваљујући том послу упознала сам свет, стекла велики број пријатеља са којима сам и данас у контакту. Када би се поново родила одабрала бих исти пут“ – истиче Станица, која је брзо напредовала на новом радном месту и за коју је својевремено ,тадашњи високи фудбалски функционер, сад већ покојни Боги Степановић, рекао да је најбољи оперативац у српском фудбалу. Међутим, познати догађаји на Косову и Метохији натерали су Станицу да напусти родну груду, да се привремено пресели у Црну Гору, потом у Србију. Знајући њену биографију тадашњи челни људи са Бањице убрзо су је ангажовали за секретара Омладинске школе.

„Поред моје Пећи, ово је мој други дом. Неизмерно сам захвална људима који су ми указали поверење, а ја се трудим да са своје стране оправдам њихово повeрење“ - искрена је Станица.

Попут Станице и Винка је у свет фудбала ушла случајно.

„Познајем и волим спорт и одувек сам прижељкивала да радим у неком спортском колективу. Сан ми се сасвим случајно испунио. Радила сам у фирми „Нови дом“ и једног дана сам пошла да испратим сина на приреме, јер је играо за млађе селекције Рада. Била сам изненађена кад су ми тада понудили да обављам послове економа. Ни тренутка нисам размишљала, раскинула сам радни однос у фирми и преселила се на Бањицу. И нисам се покајала“ - признаје Винка.

Наше саговорнице истичу да не разумеју људе који не воле спорт.

„Никада нећемо разумети људе који не воле спорт. Они никада неће разумети какав осећај имамо када наша деца побеђују, када освајају титуле било у првенству или на турнирима, када победе Звезду и Партизан и како се веселе и радују. То је стварање историје и за нас је леп осећај“ - у глас поручују Станица и Винка.

Поред професионалног односа и напорног рада, оне на клуб гледају као на своју другу породицу.

„Ми смо једна велика породица. Чини ми се да више времена проводимо на Бањици, него код своје куће. Све у клубу краси јединство, заједно прослављамо победе на терену и личне успехе ван терана, али и делимо тугу и увек смо ту да подржимо једни друге. Управо због тога и терет нашег посла лакше нам пада“ - каже Станица, а њено мишљење дели и Винка.

„У атмосфери где се осећаш равноправним чланом велике породице Рада, где нема „повишеног гласа“, где владају пријатељски односи и где свако зна своје обавезе, много је лакше обављати посао за који си задужен. Посао је обиман и верујте ми на реч да у таквим околностима ми не пада тешко што у току недеље сервисирам 14 гарнитура, јер имамо велики број селекција. Буде ми драго, јер знам да учествујем у одрастању ове деце и њиховом напретку. Радујемо се свакој њиховој победи и тугујемо због пораза“ – јасна је Винка.

Према признању наших саговорница, највећа састисфакција и награда за њихов рад је сећање.

„Нема ништа лепше него када неко дете или тренер млађих категорија пређу у први тим или касније оду у иностранство, а онда сврате код нас да нам се јаве и да се са нама поздраве. То је знак да нас нису заборавили, да су нам захвални, јер смо и ми на неки начин учествовале у њиховим успесима“ - закључак је жена змајева.

Од игралишта до стадиона са Краљевом трибином...

Конструкција да се дође до свог стадиона у то време била је сложена, било је потребно:

- Да ФК РАД за своје потребе добије објекат Краљеве трибине у Црнотравској бб, коју ће реновирати, са око 6,5 хектара земље на коме ће изградити главно и помоћна игралишта, с тим да главни терен има атлетску стазу и друге елементе за атлетска такмичења, која би Град користио за повремене потребе атлетских митинга...

Прочитајте више

Контакт

ФК РАД Београд
Црнотравска бб, 11000 Београд, Србија
+ 381 11 3671 267 факс + 381 3672 110
Омладинска школа
Црнотравска бб, 11 000 Београд, Србија
+ 381 11 3699 811 факс + 381 3699 812

Најновије

15
дец2017

Денић и Лутовац од п...

Првотимци ФК Рад капитен Ђорђе Денић и Александар Лутовац у петак, 15. децембра отпутоваће са младом...

14
дец2017

Грађевинари отишли н...

Прозивка заказана за 9. јануар 2018. године.

13
дец2017

Градски дерби припао...

Чукарички је преко Бојића у шестом минуту стигао до предности. Милојевић је у 36. повисио на 2:0, а...

12
дец2017

Мали градски дерби з...

Слађан Николић и Ђорђе Денић пред гостовање Чукаричком.