ЊЕГОВО ВРЕМЕ ТЕК ДОЛАЗИ

Верујући да се у животу све дешава у право време, млади бек Рада Петар Стојановић (2001 – крајем марта пуни 19 година) недавно је храбро закорачио у ново фудбалско поглавље испуњено низом пословних успеха.


Атрактивни осамнаестогодишњак, тих и ненаметљив недавно је добио прву шансу и показао да је велика нада грађевинара. Суперталентовани десни бек прикључен је првом тиму средином октобра минуле године, а већ је након 15 – так дана дебитовао за први тим.


После дебија против Вождовца и утакмица против Спартака на Бањици, Стојановић се обрео и на списку селектора Милана Лешњака. Талентован, млад и перспективан! То је све што се тренутно може рећи о Петру Стојановићу.


Млади дефанзивац грађевинара признаје да му се дешавају лепе ствари у животу, али да чврсто стоји на земљи.


-Много лепих ствари ми се дешава у животу. Ја сам дете Рада, прошао сам комплетну фудбалску школу грађевинара и средином октобра минуле године прикључен сам првом тиму, што је сан сваког дечака. Позив за први тим, деби против Вождовца, потом утакмице са Спартаком и Напретком, уједно и позив за селекцију У-19, све се одиграло метеорском брзином. Искрен да будем, нисам могао ни да сањам да ће ми се овом брзином дешавати овако лепе ствари. Захвалан сам тренеру Рашовићу, директору Бобану Пеличићу, управи клуба, стручном штабу који су ми пружили шансу да покажем своје фудбалско умеће и у сениорској конкуренцији. Много ми је подигло самопоуздање што у првом тиму рачунају на мене, посебно је лепо када млади играч види да је у будућности пројект тима и то му свакако много значи. Срећан сам и надам се да ће бити све боље како време буде одмицало. Сад ми је много лакше – у даху каже Стојановић.


Деби у сениорском дресу против Вождовца на „крову“ остао је дубоко урезан у срцу талентованог дефанзивца грађевинара.


-Немам речи да опишем осећања која су ме тада прожимала. После неких 15 – так дана прикључења првом тиму, тадашњи тренер Радојичић ми је указао поверење, истина нисам тако нешто на брзину очекивао, али, ето, десило се. Прелеп је осећај када обучеш дрес сениорког тима у клубу у коме сам поникао, прошао комплетну омладинску школу, све селекције. То је сан сваког дечака. Деби на „крову“ оставио је велики печат у мом срцу и тога ћу се доживотно сећати. Једино остаје жал што је мој деби обележио пораз против „змајева“. Већ против Спартака и недавно против Напретка било је много лакше и та оба меча смо добили – истиче Стојановић.


Добар глас се надалеко чује. Овог пута нешто ближе. До Теразија и селектора Милана Лешњака. 


-Нестваран осећај. Био сам са екипом на припрема у Анталији када је на моју адресу стигао позив селекора Милана Лешњака (У-19). Мојој срећи није било краја. Да сам имао крила, чини ми се да бих полетео. Највећа част и најузвишеније осећање је када обучеш дрес националног тима. Одиграо сам и прву утакмицу за селекцију У-19 против Радничког и то је осећај који се не може описати речима. Хвала селектору Лешјаку на указаном поверењу – апострофира десни бек Рада.


Он посебно издваја атмосеру у клубу из Црнотравске бб.


-Атмосфера у клубу је фантастичана. Одлично сам прихвћен. Част ми је што свлачионицу делим са великим и доказаним фудбалским именима. Од њих имам много тога да научим. Све похвале иду и на рачун стручног штаба који се максимално труди да нам све објасни до танчина. Упијам и прихватам сваки добронамеран савет, чак и критике. Ја сам још млад и могу много тога да научим – сматра Стојановић.


Амбиције су јасне.


-Моје је да радим још више и боље и да се наметнем стручном штабу, а они ће проценити кад заслужујем минутажу. Време ради за мене, али желим да што пре постанем стартер. Што је и нормално. Жеља ми је да Рад опстане у елити, јер клуб са таквом традицијом то заслужује. Наравно жеља ми је да ми редовно стижу позиви са Теразија за репрезентативне селекције, а ја ћу се потрудити да оправдам поверење селектора – закључио је Стојновић.


© ФК РАД Београд 2020