НИКО НЕМА ШТО БАЊИЦА ИМА!

Бранислав Милошевић је капитен и лидер тима… У срцима навијача Рада имао је и има посебан статус. Завредео га је изузетним односом на терену и ван њега. Прави пример и путоказ за младе играче. После четири сезоне проведене у иностранству, Брана се вратио у клуб у којем је оставио дубок траг и, како сам каже изузетно је мотивисан да са својим Радом поново бележи резултате за понос навијача.


– Пријатно ми је поново бити на Бањици. Пресрећан сам што сам овде и што ћу играти за тим велике традиције. Емоције су најпозитивније могуће, вратио сам се у клуб у коме сам провео лепе фудбалске тренутке, где могу рећи да припадам. Немам речи да искажем своја осећања – започиње причу Милошевић за клупски сајт.


Који Вам је био примарни разлог повратка на Бањицу?


-Искрен да будем чекао сам добру инострану понуду, а имао сам неколико домаћих, али сам одавно одлучио, ако не одем у иностранство, да ми Бањица буде нова дестинација. Рад је нешто посебно. Уосталом то је мој други дом. Ту су моји пријатељи… Мој примарни разлог доласка овде су људи из управе и навијачи. То су најбољи навијачи које сам икада видео. Жеља ми је да помогнем клубу који има посебно место у мом срцу. Нико нема, што Бањица има. Пре свега душу…..


Искусан сте играч, а и искусним знају да ноге задрхте, да ли је у Вашем случају било треме на дебију против Мачве?


-Прошао сам ја тога много, тако да није било треме, али морам да признам да сам осећао позитиван набој, неку стваралачку енергију. Против Мачве сам дао тренутно свој максимум, и добро сам се држао негде до пред крај утакмице, и како оно наш народ зна да каже „срце хоће, а душа клопоће“. Разумљиво је, јер за четири месеца нисам одиграо ниједну утакмицу. Ускоро ћу бити онај стари Брана.


Кад навијачи Рада скандирају име играча, то значи да је он посебан. Да је најбољи. Да гине за клуб. Да има оно „нешто“ што га издваја од просека. А, Југ је на Вашем дебију грмео од поклича: „Брана Милошевић ооооо, Брана Милошевић оооо“ , а ту поред њих је био истакнут транспарент са добродошлицом: „ Добро дошао кући, 20“. Шта кажете, је ли тада било све једно?


-Да се најежиш! Заиста, прелепо! Леп је осећај кад ти навијачи скандирају, али на мени је да радим још јаче. Хвала им до неба! То значи да сам оставио неки траг на Бањици.То ми је још већи подстрех да „гинем“ на терену, уосталом ја другачије не умем. Већ сам рекао, да су то најбољи навијачи које сам видео. Што се тиче самог транспарента њега сам видео у медијуима и на друштвеним мрежама, тако да га нисам приметио на утакмици, јер сам био искључиво концентрисан на догађаје на терену.Још једно велико хвала, драги моји Јунајтед форси. Воли вас ваш Брана!


И капитенска трака се обрела на руци на којој је била пре пет сезона?


-Да! Прија капитенска трака! То је осећај да те људи јако цене и поштују у клубу, да те виде као вођу на терену, тако да ми је дарго што сам добио капитенску траку. На мени је да оправдам њихово поверење.


Можете ли у најкраћим цртама да прокоментаришете утакмицу са Мачвом?


-Важно је да смо победили и ово је велика победа за нас, за куб. Настојали смо да што пре дамо гол, у томе успели, имали неколико шанси и нисмо искористили, да би у другом полувремену психа учинила своје. Ушли смо у наставак бојажљиво, чували минималну предност плашећи се да нека лопта Шапчана не залута у нашу мрежу, али ето на самом крају смо постигли и други погодак. Биће то много боље.


Колико познајете актуелни сасатав Рада и које су му могућности у новом првенству?


-Прилично смо се упознали. То је спој младости и искуства и верујем у боље дане грађевинара, јер поседујемо квалитет.


По многим оценама Ви сте пример односа играча према грбу и дресу, али како то млађим генерацијама усадити у главу?


-Грб и дрес су светиња. Треба их заслужити понашањем, играма, резултатима. Често им причам о томе. Морају да гледају, уче, прођу процес баш као што сам пролазио ја и моји пријатељи својевремено.Имао сам добре узоре од којих сам учио, и сад имам обавезу да то пренесем на млађе колеге. На њима је да уче. То што је неко Радово дете не треба да буде никаква привилегија. Штавише, сматрам да због тога мораш да имаш још већу одговорност, јер у Раду си поникао и зато мораш да поштујеш клуб као институцију кроз коју су прошли многи велики играчи.


Провели сте четири сезоне у Чешкој, можете ли направити паралелу између тамошњег и овог нашег српског фудбала?


-Услови су у односу на нас као небо и земља. На много већем су нивоу. Посебну пажњу посвећују физичкој спремни и темпо је јачи него овде код нас. Што се тиче фудбалског мајсторства ту смо испред њих, али кад би амбијент био бољи, бољи би био и фудбал – закључио је Милошевић.



© ФК РАД Београд 2019