ЧЕТВОРИЦА РАДОВИХ БИСЕРА У АНТАЛИЈИ

Од првог дана припрема још у Београду, омладинци Стојановић, Зоговић и Добријевић и кадет Брауновић прикључени су првом тиму.


Да је Радова омладинска школа препознатљива не само у Србији већ и у Европи, говори чињеница да се сваке године првом тиму прикључи неколико младих играча из сопственог омладинског погона. Ове зиме своју шансу за нова доказивања добила су три омладинца и један кадет.


Јесенас су Стојановић и Зоговић већ дебитовали за први тим у Супер лиги. Стојановић је са клупе ушао на „крову“ у градском дербију против Вождовца, а Зоговић је своју шансу на терену добио ни мање ни више него против Партизана.


Мало слободног времена ови сјајни момци искористили су да своја искуства, очекивања и утиске из Анталије предоче свим читаоцима Радовог сајта.


Први је наравно говорио капитен омладинаца Петар Стојановић. Момак са петогодишњим стажом у небеско плавом дресу на Бањицу је стигао из Партизана. Колико је популарни Пеца вредан и марљив говори чињеница да се за капитенску траку изборио чини се врло брзо. На његову храброст, осећај за заједништво, лидерство на терену нико не може остати имун. Схватио је сам и то врло млад шта значи бити капитен једног клуба какав је Рад. Још у омладинцима… Нимало лак посао, велика обавеза и одговорност. То наравно могу да изнесу само најбољи, а управо такав је наш Пеца. Најбољи. Прави капитен.


-Срећан сам што сам се нашао на списку првог тима за пут у Анталију. Утисци су сјајни, а сви саиграчи су ме добро прихватили. Ово је један виши ниво рада, захтевнији су тренинзи, већа је конкуренција али и очекивања. Мој узор је капитен Брана Милошевић, не само као играч, већ и као човек. Смирен, сталожен, прави професионалац, увек добар мотиватор и лидер. Његови савети као и од осталих саиграча, а највише од Шаке, Петровића и Стјепановића много ми значе да се привикнем на овај режим рада, да увек дам свој максимум. Захвалност за све што сам до сада постигао дугујем пре свега својим саиграчима из омладинаца, тренеру Душану Рашовићу и директору Слободану Пеличићу. Они су ми највећа подршка и мотивација да их идаље представљам у најбољем светлу. Кад год не будем у саставу за први тим, обећавам да ћу 101% себе дати за сваку утакмицу коју будем играо са мојим омладинцима – рекао је Стојановић.


Јован Зоговић крилни нападач из родног Крушевца и Трајала у Црнотравску улицу стигао је летос. Шест голова за омладинце довољни су били да се млади нападач нађе на листи најбољег стрелца омладинске екипе након завршеног првог дела сезоне. Какви су домени овог момка у наставку првенства, остаје да видимо, а сигурно ће на то много утицати и одлука да ли ће и када Зоговић играти за први тим. Дебитовао је у децембру баш пред бањичком публиком против Партизана, а на првој пријатељској утакмици у Анталији грађевинарима је донео победу против бугарске Витоше 7 минута пре краја сусрета.


-Срећан сам што сам овде, са првим тимом, за мене је ово велики изазов и искуство које ће ми доста помоћи да напредујем. Трудим се да учим од искуснијих играча, користим сваку прилику да што више могу себе усавршим. Услови за рад су феноменални, почев од хотела, смештаја и терена. Свестан сам да сам један од млађих фудбалера, а ето од свих нас који смо прикључени првом тиму ја сам последњи и дошао у клуб. Жеља ми је да у свакој ситуацији научим што више, јер овде има пар играча који нама млађима својим саветима много помажу да свим изазовима одговоримо најбоље могуће – јасан је Зоговић.


Много је добрих штопера изнедрила наша омладинска школа који су пут славе градили баш на Бањици. Момак рођен 2002. годиште у селекцију Радових пионира стиже на Бањицу из Црвене Звезде. У питању је Марко Добријевић. Три године наступа за грађевинаре, а главне карактеристике су му добра техничка обученост, одлична антиципација и способност да креира напад из последње линије тима.


-Као пионир дошао сам у Рад. Од тада је прошло три године, а за мој правилан развој, добре игре заслужни су тренери: Томашевић, Глушчевић, Рашовић и Кнежевић. Директор Пеличић увек има очински приступ и захваљујући његовим саветима доста сам сазрео као играч. Није мала ствар бити на припремама са првим тимом Рада. То је за мене значајан напредак, искуснији су играчи, много се брже игра и тренинзи су јачег интензитета. Саветује ме Перендија, а углавном је то како да побољшам своју игру, шта да исправим и када је неопходно бити смирен. Јер штоперска позиција то и захтева, брзу реакцију али и смиреност у зависности од ситуације на терену. Свестан сам да је испред мене много труда и одрицања, али сваку одговорност прихватам. Рад на себи најбољи је рецепт за успех -закључује Добријевић.


Најмлађи међу новајлијама је Вукашин Брауновић, једини из селекције кадета који је прикључен првотимцима. Са Карабурме из ОФК Београда стиже на Бањицу као млађи пионир. Он је офанзивни везни играч, креативан који игра у оба правца. Такође од његових фудбалских способности треба издвојити то што зна да сачува лопту, технички је добро поткован, покрива доста простора на терену, а има и одбрамбене способности.


-Сам позив за прикључивање првом тиму за мене је велика част али и обавеза. Мотива има доста, а један од њих је преданији рад у будућности. Подршка саиграча, некадашњег тренера Глоговца и садашњег Љубинковића, као и директора Пеличића немерљив је допринос мом комплетном развоју и стасавању као играча. Сви они верују чврсто у мене, подстичу ме да не посустанем ни пред једном препреком. Сматрам да је кључ успеха једног младог играча рад у тишини и стрпљење. За афирмацију младих играча сматарам да је Рад најбољи клуб у Србији што говори и број момака који су из омладинаца дебитовали за први тим. Спреман сам да радим на себи,

стрпљиво чекам своју прилику и применим савете својих тренера. Што се тиче колега из првог тима сви ми помажу да се што боље прилагодим условима рада с обзиром да први пут радим на професионалном нивоу рекао је Брауновић.


© ФК РАД Београд 2019