РАДОВИ ДИЈАМАНТИ ЛУКА И НИКОЛА

НАЈМЛАЂИ „ГРАЂЕВИНАРИ“ ЧУМИЋ И ЂОРИЋ, ДИРЕКТНО ИЗ АНТАЛИЈЕ

Велики број талената изашао је из Радове фудбалске школе. Mноги су по одласку са Бањице направили и велике каријере, а њиховим утабаним корацима сада ходају наследници.

Марковић, Башановић, Тановић, Парађина, Ђорић, Буснић, Баиновић, Петровић, Тричковић, Илић, Вeљко Трифуновић, Младеновић – ових 12 момака на припремама у Анталији  чинило би цео тим састављен од играча пониклих у Омладинској школи, уз једну резерву.

Међу онима који су прикључени првим припремама са првим тимом из млађе селекције су седамнестогодишњаци Лука Чумић и Никола Ђорић. Два дијаманта  о којима ће се убрзо чути.

Нажалост, радост првих припрема храбром дечаку  Луки Чумићу је покварила повреда на пријатељској утакмици против Данаца  у Анталији.

– Само тренутак непажње и деси се несрећа.Искусном играчу тешко да би се то догодило. Поседњи минут утакмице, ја храбар  и смео, у жељи за доказивањем , реагујем на лет лопте која је од мене одмакла. Али, то сам ја. Борац до фанатизма! Нисам приметио да ми је противнички голман иза леђа и да је  већ ухватио лопту,налетео сам, између нас је дошло до контакта из којег сам извукао дебљи крај. Пао сам на раме и осетио  јак бол– присећа се Чумић детаља из 90. мнута утакмице са Есбјергом у Анталији и наставља :

– Одмах су реаговали  наши физиотерапеути Бранко и Андреј и указали ми помоћ, при чему је Андреј посумњао да се ради о прелому кључне кости. Убрзо је стигла и Хитна помоћ , а потом сам пребачен у болницу  у Анталији  у друштву нашег физиотерапеута Бранка Ранковића. За нама су у болинцу стигли  Влада Савић, Ђорђе Царан  и момак који је наш домаћин на припремама. Уследило је снимање и потврдило се оно што  је Андреј претпостављао још док смо били на стадиону. Операција је била једино решење – сад  већ са осмехом  казује  талентовани седамнаестогодишњак.

Све до тренутка операције Чумићу су се  врзмале разне мисли у глави.

– На путу до болнице , касније исчекивању дијагнозе , а потом и операције кроз главу су ми пролазиле разне мисли. Туђа земља , не познајем језик. Шта ће бити самном?. Колико је повреда тешка? Размишљам како ћу саопштити родитељима да сам повређен? Бринуо сам како ће то они поднети. Физиотерапеут Бранко,  који је све време провео самном, је ступио у контакт са мојим родитељима и саопштио им шта се догодило, истина на тактичан и психолошки начин, чиме их је умирио. Чуо сам се и ја с њима, чињеница је да су били забринути, али су знали да сам у сигурним рукама. Дали су ми подршку и саветовали да будем храбар и јак.

Операција је успела нестала је главна брига.

– После анестезије  убрзо сам заспао и ничега се не сећам. Знам да ме је из сна доктор пробудио  и да смо отишли на снимање , да виде да ли је све у реду. Операција је  успела, протекла је без проблема  и све је у реду – гласила је информација лекарске екипе болинце у Анталији  и мишљење да после 15 дана могу лагано да трчкарам, а за месец и по да се увелико вратим на фудбалско игралиште. Коначно сам одахнуо и вратио оптимизам и веру у себе – са задовољством и осмехом констатује јунак наше приче.

Васпитано и културно дете жели посебно и нарочито захвалност да изрази свима онима који су били уз њега у тешким тренуцима у Анталији.

– Захвалност дугујем руководству клуба из Београда које је одмах успоставило контакт са Анталијом, стручном штабу, саиграчима, Влади Савићу, Ђорђу Царану, физиотерапеуту Андреју, персоналу болнице које било изузетно експедитивно и љубазно , момку који је у организацији наших припрема. Посебну захвалност дугујем мом Бранку Ранковићу  који је све  време био уз мене и куражио ме оснаживши ме и за операцију и постоперативан период.

Ђора је искористио крај Чумићеве исповести да би изнео своје осећање:

– Било ми је тешко. Целу ноћ нисам спавао. Стално ми је поглед лутао ка његовом кревету. Њега нема, а знам шта се десило. Бога сам молио за његово здравље. И кад сам сазнао да је операција успешно завршена ,много ми је лакнуло. Ево га сад виите ведра и насмејана. То је наш Чуме, наш јунак- истакао је Ђора.

Повреда је прошлост. Опоравак брзо тече,  па  прелазимо  на ведрије теме. Прве припреме и бујица емоција  код Радових дијаманата:

– Немам речи да искажем своја осећања. Ово је једно ново и велико искуство које ми је додатни ветар у леђа да још више и боље радим и да се сваким даном доказујем. Ово је нешто што се сања. Захвалан сам људима из клуба и тренерима који су ми уприличили овакав доживљај. Трудићу се да оправдам њихова очекивања.  Неописив је осећај тренирати са првим тимом. Ово ми много значи у мом играчком сазревању-  истиче Чумић, а његов цимер Ђорић наставља:

– Долазак на припреме са првим тимом је нешто што сваки млади играч жели и сања. То је доказ да људи у клубу прате мој развој и сада су ми пружили прилику да осетим како то изгледа радити на једном вишем квалитативном и много захтевнијем нивоу. То су ствари које ми дају подстрек да наставим путем којим идем и  ако Бог да, једног дана да стигнем до жељеног циља – закључио је млађани Ђорић.

Уз прве припреме , први лет авионом, прва прича за медије а Радови  дијаманти  искрени  и расположени за причу:

– Морам да признам да сам пре полетања авиона имао  мали страх, али поред мене су били саиграчи и кроз причу сам  заборавио на оно што ме на почетку,хајде да кажем, мало мучило. Све је протекло одлично. Уосталом као и овај разговор за медије – признаје Лука а Никола наставља:

– Нисам имао страх од летења, јер сам авионом путовао са родитељима на одмор, тако да имам ту неко искуство . Ово ми је прва изјава за медије. За сада иде добро – открива Ђорић.

Бањички дијаманти су се брзо уклопили у нову средини и истичу несебичну подршку старијих саиграча и стручног штаба.

– Брзо сам се привикао искрено, а за то су највише заслужни саиграчи који ми помажу у сваком погледу. Највише ми помажу они најискуснији, саветују ме у погледу моје игре, али и у погледу исхране. Њихови савети заиста много значе. Не само они већ и цео стручни штаб. Лепо је бити члан једне овакве сложне породице – искрен је Лука.

– Делим Чуметово мишљење и част је бити члан колектива као што је  Рад и бити саиграч са звучним именима нашег фудбала. Много значи нама млађим играчима присуство старијих и искуснијих играча. Често нам удељују савете, коригују евентуалне грешке, а знају  да похвале и за то смо им захвални – каже Никола.

Они уједно подвлаче разлику између рада са првим тимом и млађим категоријама. 

– Велика је разлика у раду. У првом тиму је много већа одговорност и јачи су тренинзи, физички захтевнији, што је и нормално.  У првом тиму се такође рад заснива више на тактици и то је промена у односу  на рад у млађим категоријама – истиче Лука, а Никола додаје:

– Све у свему рад  у првом тиму је комплекснији. Уосталом није исто играти са класићима и  искусним играчима. Сениорски фудбал је много бржи, тежи и захтевнији, а концентрација стална  – констатује Никола.

Чумић  и Ђорић нису заборавии ни своје учитеље.

– Велику захвалност за све ово што нам се дешава у нашем фудбалском сазревању дугујемо директору Омладинске школе Жељку Мијовићу и тренерима Срђану Стојчевском и Звонку Радићу – поручују у глас двојица Радових нада.

Као и сви клинци и Радови дијаманти имају своје идоле:

– Мој идол је Рамос – открива Ђора и образлаже:

– Он је лидер на терену и велики борац, док је је Чумићев идол један од најбољих фудбалера :

– Један је Роналдо. Није потребно никакаво објашњење– поручује Чумић.

Двојица младића који су неоспорно Радова будућност знају где им је тренутно место, али желе да искористе сваку прилику  за доказивање:

– Свесни смо својих мана и врлина, има још да радимо, али ћемо учинити све да докажемо како се за нас у најскоријој будућности може и мора озбиљно рачунати – поручују Чумић и Ђорић из Анталије.


© ФК РАД Београд 2019