ЗВОНКО РАДИЋ СЕЛЕКТИРА БУДУЋЕ ПРВОТИМЦЕ

ТРЕНЕР ОМЛАДИНАЦА РАДА ЗА КЛУПСКИ САЈТ

Омладинска школа ФК Рад је дуго времена у фокусу јавности. И по талентима, играчима у првом тиму, али и по тренерима. Успех клуба огледа се у великој мери кроз однос и рад у Омладинској школи, а уз спремање и “избацивање” играча за први тим, озбиљност се показује и спремањем тренера кроз сопствену школу и филозоију, и пружањем шансе на највреднијем месту. Звонко Радић, један од пожртвованих људи у спорту, бави се тренерским послом предано и налази се на позицији првог тренера омладинске селекције грађевинара  . У нека стара добра времена , било је уобичајено да се чује  мишљење седе и мудре главе, ми то правило и данас поштујемо  и управо  за клупски сајт, Звонко Радић   говори о својим искуствима, раду са млађим категоријама, њиховом развоју, препрекама на које је наилазио, о општој ситуацији у српком фудбалу.

После 24 – годишњег тренерског посла пут Вас је довео на Бањицу.  Како је дошло до сарадње са клубом из Црнотравске?

– Нисам успео да реализујем један инострани ангажман , а у међувремену су ме позвали генерални директор Тошић и спортски директор Чампара, тако да смо се брзо договорили и прихватио сам  њихову понуду да помогнем у  раду са млађим селекцијама. На Бањици сам већ годину и пар месеци, и лепо ми је – започиње причу Радић за клупски сајт. 

Зашто сте, баш,  одабрали рад са млађим категоријама?

– Тако ми је изгледа записано, или боље речено суђено .Почео сам са радом у млађим категоријама, прелазио у први тим, па се поново враћао у Омладинску школу. У току мог 25 –  годишњег тренерског посла две трећине сам провео у раду са млађим категоријама, и то ми је некако ушло у крв. Задовољство је радити са децом, посматрати како се усавршавају, расту, напредују…

С обзиром да сте радили и са млађим селекцијама и са првим тимом, где је теже радити?

– Тешко је у оба случаја.То је хлеб са седам кора. Ту нема сентименталности. Фудбал зна да буде окрутан. Можда је мало теже радити са млађим селекцијама јер ту треба да максимално обучите  дете , по свим питањима, како би сутра могло одговорити захтевима  првог тима. С друге стране тренер првог тима ради са оформљеним играчима и у том погледу му је лакше. Међутим, његов рад је у директној вези са резултаима и брзо му се љуља фотеља. Систем такмичења је такав – сматра стратег омладинске селекције.

Управо због трке за резултатима , тренери а и руководства клубова се често ослањају на старије и искусније играче , у том случају млади некако падају у запећак?

– Има и тога, наравно. Међутим , у Раду је  нешто другачије. Ми се искључиво ослањамо на сопствени подмладак и  младе снаге, нијх форсирамо, наравно уз ангажовање искуснијих играча уз које младићи могу да стасавају.

У раду са млађим категоријама чему посебну пажњу поклањате?

– Обраћам пажњу и на најситније детаље. Ми смо радионица финог “материјала” намењеног првом тиму, касније Европи.  Клуб на тај начин егзистира, тако да је на нама одговорност велика.

Подељена су мишљења у Србији око тога , да ли Омладинска школа треба да служи за прављење играча за први тим или за освајање титуле? Какво је Ваше мишљење?

– Омладинска школа је апсолутно место где се играчи оспособљавају да играју за први тим. Све титуле се пре или касније забораве, сви рекорди, али играчи који су из Омладинске школе заиграли за први тим се памте.Да ли је то директно из Омладинске школе или заобилазним путем, мање је важно, али остаје упамћено. Добит клуба се мери једино бројем играча који су ушли у први тим. Дакле, примарно је прављење играча за први тим, али нормално је да их учимо да негују победнички дух и да побеђују из недеље у недељу. Потенцирање на резултату као примарном сматрам погрешним – изричит је тренер омладинске селекције.

Да ли систем игре млађих категорија треба да буде усклађен са системом игре првог  тима, како би се фудбалери наменски регрутовали?

– То све зависи од определења клуба. У клубу који  има разрађен систем и дугорочну визију наравно да би систем игре требао да буде усклађен, јер би се у том случају правили типски играчки. У супротном све је подређено и зависи од  креативности и маште  тренера млађих селекција и од квалитета играчког кадра са којим се располаже.

Како оцењујете сарадњу са стручним штабом првог тима Рада.  Пратите ли њихове тренинге и да ли они прате Ваш рад?.

– Сарадња је на високом нивоу. Имамо честу комуникацију, међусобно причамо, сарађујемо, размењујемо мишљења. Пратим њихове тренинге, и они моје, у колико им то могућности дозвољавају.Сви смо ми у служби клуба.

На који начин приступате у раду са омладинском селекцијом, да ли успеваш да им усадите тимски дух и солидарнот?

– У било ком спорту, у раду са младима тренер мора прихватити да преузме и улоге оца, мајке, педагога, психолога… Радити са младима у том узрасту значи и велику одговорност. Ствараш комплетну личност. Изградња тимског духа, као и сама игра су много важније од резултата у спорту.

Како реагујете када се појави природни осећај љубоморе, ривалства међу младим играчима ,не баш на спортски начин ?

– Код младих у том узрасту није то толико изражено, али код старијих има случајева.Али, са  ангажовањем и радом се утиче на децу да изађу на прави пут. За оне који “одскачу у неком другом погледу”, изузев оног спортског, најгоре по њих је да их колектив не прихвати. Ту тренер не треба било шта да каже. Колектив је на првом месту, то треба да сви имају на уму.

Да ли имате проблема са родитељима играча, у смислу да је некад теже обуздати родитеље него децу?

– Ту, заиста, немам никаквих проблема. Поставио сам норме понашања које морају да се поштују и које нико не сме да крши. То сам пренео играчима , а они родитељима, тако да је све под контролом.Ту ми је глава мирна  –  искрен је Радић.

Ко би по Вашем мишљењу могао од  омладинаца  да буде кроз годину  – две у првом тиму?

– Имам лепу такмичарску екипу. Има материјала за први тим, али још мора да га  обрађујемо. Не бих о именима, не желим да издвајам појединце, јер је фудбал колективна игра. Моје мишљење је да квалитет појединца буде у служби колектива. Неколицина момака показује огроман таленат, а на нама који радимо са њима је да их спремимо да буду окосница тима у будућности. У принципу све зависи од њих,  ја им неизмерно верујем.За саду су на правом путу.

Како су се бирали таленти у Ваше време?

– Постојали су као и данас стручњаци и скаути који су из утакмице у утакмицу пратили одређене фудбалере, и ко би задовољио њихове критеријуме био би позван. Можда се тада више ценио квалитет играча.

Да ли је тај начин регрутације био бољи од данашњег?

– Можда , у неку руку. Али , мора се признати да је данашњи квалитет фудбала у Србији и окружењу слабији у односу на неки претходни период.

Какво је Ваше мишљење о начину такмичења млађих категорија у Србији. Да ли мислите да деца прерано постају такмичари?

– Код нас деца прерано постају такмичари. Као што сам рекао резултат не би смео да буде приоритет.Дешава се да се деца потроше, потроше емоције, не развијају се оним темпом како би требало. Децу треба пустити да играју фудбал. Међутим ,проблем је што тренери у млађим категоријама јуре резултат.. Могу да буду први у лиги, али шта им то вреди ако немају играча. Резултат није мерило вредности. Што се тиче кадетског и омладинског узраста мислим да је задовољавајући систем такмичења, уз наравно неке корекције. Такмичење постоји због деце.

Доста деце се изгуби у преласку из омладинаца у први тим, између јуниорског и сениорског фудбала.Коментар?

– Зависи од случаја до случаја. Имате децу од 17, 18 година који су способни за први тим, а имате и оних којима је истекао омладински стаж да нису спремни за први тим. Некима је потребно краће а некима дуже време  да се прикључе првом тиму. Играч треба да буде стрпљив , а тренер треба да га истрпи.Ту струка и руководство клуба треба да направе процену и донесу коначну одлуку , шта ваља чинити.

Која је, по Вашем мишљењу, највећа опасаност по данашње младе таленте и наде?

– Највећа опасаност  је све више и више “менаџера”, којима је лични интерес на првом месту, а не будућност или каријера дотичног играча ,част изузецима.Томе треба додати и болесне амбиције родитеља. Све се претворило у финансијки моменат. Одлазак младих играча не доноси ништа  добро, И то је велики проблем .Имамо талената, али и то ће пресушити. Многи у том избору често погреше. Право је  богаство сачувати младог играча, а ако већ мора да иде, нека клуб заради новац од њега.

Има ли решења?

– Знам да је за ово потребна дубља анализа на вишем нивоу, али  оно што могу да кажем клубовима  је потребна помоћ и заштитита.

Уз наведене, где мислите да је још проблем и у чему омладински фудбал  у Србији каска за Европом?

– Темељ сваког клуба треба да је омладински погон, јер се на тај начин минималним улагањима долази до максималних резултата.Али, за то је потребна добра инфраструктура, добар тренерски кадар и услови за рад. Наравно уз финансијску помоћ клуба. Стварање играча је дуг процес да би се направио резултат И захтева адекватне услове.

Шта је то по чему се Рад разликује од осталих екипа у Србији?

– Рад је своју политику конципирао искључиво на ослонцу на сопствене снаге. Како са спортског тако и из пословног угла улагање у сопствену школу је одличан потез, заслужује све похвале и што је најважније доноси резултате. Имамо младе тренере жељне рада и доказивања, огромну подршку руководства клуба, форсирамо играче из наше школе . Камо среће да имамо стабилан извор финансирања, сигурно би сву децу дуже задржали. Овако смо принуђени да неком од талената  одобримо одлазак , јер то је једини извор   финансирања клуба у прилично тешким економским условима.


© ФК РАД Београд 2019